AKTIVNI MLADI ZA ZDRAVIJI ŽIVOT: ZDRAVLJE, ŽIVOTNI STILOVI I FIZIČKA FORMA MLADIH

Tokom poslednje dve decenije, zemlje istočne Evrope, uključujući i Srbiju, suočavaju se sa dvostrukim povećanjem učestalosti nezaraznih hroničnih bolesti (NHB). NHB, bolesti modernog doba ili životnog stila su vodeći uzrok umiranja, prevremenih umiranja, oboljevanja i invalidnosti u Evropi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) četiri glavne NHB (kardiovaskularne bolesti (KVB), kancer, respiratorne bolesti i dijabetes) su uzrok blizu 86% smrtih slučajeva i 77% ukupne opterećenosti bolestima što predstavlja veliko opterećenje na zdravstveni sistem, ekonomski razvoj i kvalitet života velikog dela populacije (Preventing chronic diseases: a vital investment, WHO, 2005). Zvanične evidencije i izveštaji pokazuju da su pomenuti negativni trendovi zdravlja zastupljeni i kod populacije stanovništva Republike Srbije, šta više, Srbija spada u grupu zemalja sa najvećom stopom umiranja kada su u pitanju KVB (Atanasković i sar., EU i Evropska agencija za rekonstrukciju, 2003).

Međutim, na osnovu Svetskog zdravstvenog izveštaja iz 2002. godine, ustanovljeno je svega nekoliko glavnih rizika za oboljevanje od NHB, koji uključuju visok krvni pritisak, visoku koncentraciju holesterola u krvi, neadekvatan unos voća i povrća, predgojaznost i gojaznost, fizičku neaktivnost i pušenje. Ukupno pet, od svih nabrojanih faktora rizika, su tesno povezani sa ishranom i fizičkom aktivnošću što ih svrstava u vodeće faktore rizika. Takođe, na osnovu brojnih istraživanja (Ortega i sar., Br J Sports Med 2010; Hasselstrm i sar., Int J Sports Med, 2002) i zvaničnog izveštaja Javnog zdravlja Engleske iz 2013. godine (Cavill i sar., Public Health England 2013) postoji povećano prepoznavanje uloge ne samo fizičke aktivnosti već i fizičkih sposobnosti na smanjenje rizika od umiranja ili oboljevanja i kod mladih i kod odraslih osoba od NHB. Posebno, ovo je izraženo kod ljudi kod kojih je prisutan bar neki od pomenutih glavnih faktora rizika (npr. gojaznost).

Kada je u pitanju populacija mladih, dobni interval od 15 do 18 godina života je posebno kritičan jer je pokazana značajna povezanost između stečenih zdravih životnih stilova i ponašanja kao i stepena fizičke forme u mladosti sa stilovima i fizičkom formom u odraslom dobu (Mikkila i sar., Eur J Clin Nutr, 2004; Telama i sar., Am J Prev Med. 2005; Matton i sar., Med Sci Sports Exerc. 2006). Takođe istraživanja pokazuju da iako pojedina stanja i bolesti nisu manifestovani tokom detinjstva, adolescencije i mladosti, nezdravi stilovi življenja u mladosti značajno povećavaju šansu za oboljevanje u odraslom dobu (Twisk i sar., J Cardiovasc Risk, 2002; Boreham, Hypertension, 2004; Kemper i sar., Int J Obes Relat Metab Disord; 1999). Međutim, i pored činjenice da se u razvijenim zemljama Zapadne Evrope i SAD poslednjih godina značajan broj studija (AGAHLS, HELENA, CARDIA, NIYHP, AVENA, Framingham study i dr.) bavi ispitivanjem značaja loših navika u ishrani, nivoa fizičke aktivnosti i stepena fizičke forme adolescenata na prevalenciju, razvoj i progresiju NHB, ne postoje slični podaci i studije koje povezuju zdrave životne stilove i fizičku formu mladih sa prevalencijom bolesti u Republici Srbiji. Posebno je neistražena populacija mladih u srednjim školama gde ne postoje nikakvi pokazatelji kojima bi se opisali njihovi životni stilovi (npr. dnevna fizička aktivnost, navike u ishrani, fizička forma povezana sa zdravljem). Takođe, treba navesti da i u inostranoj literaturi nedostaju podaci o udruženim efektima različitih navika, ponašanja i fizičke forme mladih (npr. primenom klaster analiza), odnosno povezanošću multidimenzionalnih profila životnih stilova sa zdravstvenim statusom i prevalencijom NHB.

Prema tome, predmet ovog istraživanja se upravo odnosi na utvrđivanje multidimenzionalnih profila životnih stilova i fizičke forme kao i povezivanje istih sa zdravstvenim statusom mladih osoba u srednjim školama.

Opšti cilj projekta:

Opšti cilj projekta odnosi se na utvrđivanje povezanosti između redovne fizičke aktivnosti, zdrave ishrane i stepena fizičke forme sa zdravstvenim stanjem mladih.

Specifični cilj/evi projekta:

1. Evaluirati obim i intenzitet fizičke aktivnosti, navike u ishrani i različite aspekte fizičke forme u funkciji zdravlja kod dela populacije adolescenata (učenici srednjih škola 15-18 godina) Republike Srbije;

2. Istražiti prevalenciju zdravih životnih stilova (npr. broj sati vežbanja nedeljno, količina konzumiranog voća i povrća nedeljno i sl.) i poželjnog stepena fizičke forme (na osnovu globalno prihvaćenih referentnih vrednosti) na reprezentativnom uzorku adolescenata;

3. Odrediti opštu povezanost između stepena fizičkih aktivnosti, navika u ishrani, fizičke forme i zdravstvenog statusa;

4. Identifikovati poželjne profile životnih stilova i ponašanja udruženih sa dugogodišnjim zdravljem;

5. Napisati preporuke za pravilno fizičko vežbanje i ishranu kao i dostizanje poželjnog stepena fizičke forme u funkciji zdravlja mladih na osnovu dobijenih rezultata istraživanja i

6. Promovisati i širiti rezultate korišćenjem popularnih medija, neprofesionalnih i profesionalnih ustanova i organa, stručnih i naučnih događaja, i stručnih i istraživačkih časopisa.

Najvažnije analize i rezultate projekta možete pogledati OVDE

U ONLAJN BAZI PODATAKA sa slobodnim pristupum, svakom zainteresovanom korisniku je omogućeno da izvrši proste analize i dobije zbirne podatke po svakom pojedinačnom pitanju (fizička forma, fizička aktivnost, navike u ishrani, rizična ponašanja), godištu i polu za populaciju učenika srednjih škola.